Агенција за акредитацију здравствених установа Србије

Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova srbije

О мрежи

Здравствена мрежа Југоисточне Европе настала је 2001. године као једна од иницијатива у оквиру компоненте социјалне кохезије Пакта за стабилност Југоисточне Европе. Пакт за стабилност био је прва свеобухватна стратегија међународне заједнице покренута са циљем да  земљама нашег региона помогне у процесу помирења, поновном успостављању поверења, мира, стабилности и безбедности, развоју демократије, поштовању људских права и обезбеђивању привредног напретка.

Здравствену мрежу југоисточне Европе основали су представници министарстава здравља девет земаља чланица: Републике Албаније, Босне и Херцеговине, Републике Бугарске, Републике Хрватске, Републике Молдавије, Црне Горе, Републике Румуније, Републике Србије и Републике Македоније. Од 2011. као пуноправни члан у Мрежу примљен je Израел.

Током свих 11 година постојања сталну политичку, материјалну, техничку и административну подршку Мрежи су пружали Регионална канцеларија Светске здравствене организације за Европу, Савет Европе, Банка  за развој Савета Европе, Пакт стабилности за југоисточну Европу и његов наследник – Регионални савет за сарадњу. Значајна  политичка и финансијска подршка стизала је и од десет земаља партнера: Белгије, Француске, Грчке, Мађарске, Италије, Норвешке, Словеније, Шведске, Швајцарске и Велике Британије.

Иницијатива за унапређење здравља свих становника у региону Југоисточне Европе резултирала је одржавањем Првог Министарског Форума, у Дубровнику 2001. године.  У фокусу министара здравља на овом скупу били су проблеми и потребе вулнерабилних група становништва.

Потписивањем Дубровачке Повеље министри здравља обавезали су се да ће као приоритете у свом раду поставити доступност адекватних и квалитетних здравствених услуга,  јачање служби менталног здравља у заједници, успостављање регионалних мрежа и информационих система за прикупљање и размену информација у вези са здрављем.

Са форума министри су упутили позив међународним донаторима да обезбеде материјалну, а Регионалној канцеларији СЗО за Европу и Савету Европе техничку и стратешку подршку. Први Министарски Форум и Дубровачка повеља дефинисали су начин рада Здравствене мреже на два нивоа: политичком нивоу, у чијем је центру форум министара здравља, али и техничком кроз имплементацију конкретних  пројеката.

Други Министарски форум одржан је 2005. године у Скопљу и њему су поред министара здравља присуствовали и министри економије јер је скуп био посвећен здрављу као економском ресурсу. На форуму се расправљало о резултатима истраживања спроведеног од стране Савета Европе и Регионалне Канцелрије СЗО за Европу на тему здравља и економског напретка региона Југоисточне Европе у 21. веку.

На форуму је потписана Скопска повеља којом је потврђена решеност министара у региону да се здравствени системи земаља региона развијају на заједничким и уједначеним принципима и у истом правцу. Скопском Повељом министри су се обавезали да ће унапређивати здравствену заштиту и здравствену службу, да ће појачати спремност региона да одговори на могућност избијања епидемија, да ће импленментирати Међународну здравствену регулативу, да ће решавати питања из области менталног здравља и да ће демонстрирати економску корист од улагања у здравље.

Трећи Министарски форум  који је одржан 2011. у Бања Луци,  био је и прилика да се обележи десетогодишњица постојања Здравствене мреже, али и прилика да земље чланице покажу способност да своје искуство регионалне сарадње повежу са динамичним и захтевним европским и глобалним контекстом. Форум је имао за циљ да покаже потребу за интегрисаним приступом решавања здравствених питања који захтева ангажовање свих сегмената друштва и који укључује здравље у све владине  стратегије. (Приступ целе Владе, Здравље у свим политикама.)

Министри су у Бања Луци настојали да покажу пуну свест о  утицају великих промена у Европи и свету на здравље у региону, пре свега утицају глобализације и повећаног протока људи и роба условљеног глобалном економијом, а затим и утицају eвропских интеграција, нарочито приступања појединих земаља чланица Здравствене мреже Европској унији.

Усвајањем Бањалучке повеље министри здравља земаља чланица Здравствене мреже су ускладили здравствену политику Здравствене мреже са најважнијом европском регулативом, стратегијама и акционим плановима, пре свега са стратешким документом Регионалне канцеларије СЗО за Европу Здравље 2020, Европским акционим планом за превенцију хроничних незаразних болести и Закључком Савета Европске Уније о здрављу у свим политикама.

Начин деловања Здравствене мреже, а нарочито структура мењали су се и развијали временом и коначну су форму добили 2008. године потписивањем Меморандума о разумевању о будућности  Здравствене мреже Југоисточне Европе.

Меморандумом о разумевању, као правно обавезујућим документом потписаном од стране влада свих девет земаља чланица, успостављени су институционални механизми за одрживост регионалне сарадње у развоју и унапређењу здравља, односно  успостављена је структура, надлежности и начини финансирања Здравствене мреже.

  • Facebook
  • twitter
  • Hatena

Контакт тел: 011-7151-722, факс: 011-7151-724, е-маил: office@azus.gov.rs