Дефиниција
1. Дефиниција
Акредитација је поступак оцењивања квалитета рада здравствене установе, на основу примене оптималног нивоа утврђених стандарда рада здравствене установе у одређеној области здравствене заштите, односно грани медицине. Закон о здравственој заштити, 2005, члан 213.
Постоји све већи захтев за спољашњом, независном проценом успешности пружања здравствених услуга насупрот формално утврђеном скупу националних стандарда.
Акредитација је најстарији и најпознатији облик спољашње процене здравствених услуга широм света. Акредитациони процес примењује стандарде изврсности, самопроцене и вештине здравствених професионалаца обучених и ангажованих у оквиру тимова за проверу.
Акредитација помаже организацијама здравствене заштите да открију сопствене предности и могућности напретка, а уједно и да боље разумеју циљеве и сложеност свог пословања. Када то увиде, организације могу да се посвете краткорочним и дугорочним плановима за побољшање резултата рада и почну са коришћењем расположивих ресурса на најефикаснији могући начин.
Акредитација не тражи организације које обезбеђују искључиво адекватан ниво здравствене заштите својим пацијентима/клијентима већ оне које могу да буду препознате као центри изврсности у свим аспектима безбедности и квалитета пружене здравствене заштите.
Акредитација обухвата самопроцену од стране организација здравствене заштите ради евалуације нивоа њихове ефикасности у односу на постављене стандарде. Спољашњи тим за проверу, састављен од стручњака, врши валоризацију обављене самопроцене. Акредитациона процедура је конципирана тако да обезбеди оквир који ће омогућити здравственим установама да дефинишу и имплементирају потребне промене и направе приоритете за континуирано унапређење сопствених услуга.
2. АЗУС акредитациона филозофија
Акредитациона филозофија ствара могућност запосленима у здравственим установама да открију сопствене предности и могућности за унапређење квалитета рада и безбедности пацијента и да уједно себи поставе краткорочне и дугорочне циљеве пословања.
Циљ акредитације није смањење трошкова или затварање здравствених установа, већ да усмери рад руководства и свих запослених како да унапреде квалитет својих услуга у циљу испуњења очекивања пацијената.
3. Процес акредитације
АЗУС акредитациони модел види акредитациони процес као стални мотив за унапређење квалитета рада здравствене установе и безбедности пацијената, где запослени теже остварењу заједничких циљева.
Процес акредитације здравствених установа је заснован на трогодишњем циклусу континуираног учења. У оквиру тог процеса установа-кандидат пролази кроз следеће фазе:
- Пријава за акредитацију
- Припрема за акредитацију
- Самооцењивање
- Процена од стране спољашњих оцењивача
- Континуирана провера
Трогодишњи АЗУС циклус
4. Зашто је важно добити акредитацију?
Организација која је добила акредитацију је препозната као центар изврсности за одређену област здравствене заштите коју нуди својим пацијентима-клијентима.
Организација која је добила акредитацију је доказала Агенцији за акредитацију здравствених установа Србије да поседује:
- Детаљне процедуре управљања ризицима у оквиру читаве организације који обезбеђују максималну сигурност пацијенту-клијенту
- Свеобухватан систем квалитета који активно трага за проблемима током пружања услуга и настоји да их исправи
- Усаглашеност у свим кључним аспектима здравствене заштите на начин како то прописује Агенција за акредитацију здравствених установа Србије.
Када организација добије акредитацију то не гарантује да неће имати никакве пропусте, већ да уколико се и када такви пропусти догоде, она поседује успостављен систем који их открива, исправља и настоји да обезбеди да не дође до њиховог понављања.
- Унапређење квалитета здравствене заштите постављањем оптималних и достижних циљева испуњења акредитацијских стандарда.
- Формирање база података здравствених установа које успешно испуњавају одређене стандарде и критеријуме.
- Смањење трошкова здравствене заштите као резултат унапређења квалитета пружања услуга и безбедности пацијената.
- Обезбеђивање тренинг програма и додатног усавршавања, као и пружање консултантских услуга руководству и особљу за побољшање начина рада и увођење „добре праксе“ у области здравствене заштите.
- Повећање поверења јавности у квалитет здравствене заштите.
- смањење могућности настанка ризика и повећање безбедности пацијената и запослених.
Стандарди, процес самооцењивања и спољашњег оцењивања тестирани су у четири пилот болнице и 16 домова здравља који су прошли кроз комплетан процес акредитације, у оквиру пројекта Министарства здравља и Светске банке „Развој здравства Србије:
Болнице у Ваљеву, Краљеву, Зрењанину и Врању, као и следећи домови здравља:
„Обреновац“
„Ниш“
„Савски венац“
„Ваљево“
„Врачар“
„Др Милутин Ивковић“, Палилула
„Ужице“
„Краљево“
„Нови Сад“
„Врање“
„Сечањ“
„Дољевац“
„Др Јанош Хаџи“, Бачка Топола
„Др Бошко Вребалов“, Зрењанин
„Стари град“, Београд
“Крагујевац“