Агенција за акредитацију здравствених установа Србије

У Дому здравља Савски венац 08. јула 2011. године одржана је свечана додела сертификата о акредитацији болницама које су успешно завршиле поступак акредитације започет током 2010. године. Кроз пројекат Министарства здравља Републике Србије ”Развој здравства Србије – додатно финансирање“ 2010. године у поступак акредитације укључено је укупно пет болница (Клиничко болнички центар „Др Драгиша Мишовић-Дедиње“, Општа болница Зајечар, Сремска Митровица, Врбас и Пожаревац), а током 2011. године још осам болница.

Скупу су присуствовали представници здравствених установа којима су уручени сертификати о акредитацији, као и представници установа које су кроз пројекат Министарства здравља Републике Србије ”Развој здравства Србије – додатно финансирање“ укључене у процес акредитације у 2011. години (Клиника за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије, Клиника за хирургију Клиничког центра Крагујевац, Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“ и Опште болнице Лесковац, Јагодина, Шабац,  Алексинац и Смедеревска Паланка).

Присутнима су се обратили директор пројекта Саша Рикановић, координатор за квалитет на пројекту др Драгана Атанасијевић и директорка Агенције за акредитацију здравствених установа Србије др Снежана Манић.

     

Др Снежана Манић директорка АЗУС-а навела је да су у периоду од 08. 05. 2011. године до 02. 06. 2011. године, обављене акредитационе посете у свих пет болница које су учествовале у поступку акредитације и истакла да су посете протекле у најбољем реду и без примедби здравствених установа на процес оцењивања од стране спољашњих оцењивача. На основу остварених резултата, од укупно пет болница, две установе добиле су сертификат о акредитацији на период од 3 године (Клиничко болнички центар „Др Драгиша Мишовић-Дедиње“, ОБ Сремска Митровица),  две на период од годину дана (ОБ Зајечар, ОБ Врбас), а једна установа није прошла процес акредитације (ОБ Пожаревац).

На основу спроведених акредитација АЗУС је израдио анализу резултата, који нам показују да су много бољи резултати остварени у областима које се тичу директног пружања здравствених услуга, у односу на неклиничке области, осим поглавља које се односи на пријем и збрињавање хитних стања, а које је најлошије оцењено, због чега је у овој области неопходно реаговати.

Др Манић закључила је да с обзиром тешкоће са којима се сусрећу болнице у Србији, резултати добијени у поступку спољашњег оцењивања су задовољавајући, али истовремено указују на области у којима је неопходно увођење промена у циљу развоја безбедне и квалитетне праксе, која треба да буде императив свим здравственим установама.